Ovo je priča o čoveku kojem su muzika i aktivizam način života, koji ima kolekciju od 20.000 ploča, i koji se i dan-danas, posle skoro 30 godina u muzici, prizemno i redovno zahvaljuje organizatorima svetskih klubova jer mu je čast da nastupa u njima, a publici jer mu uzvraćaju energiju koju joj pruža.
Zak Khutoretsky je svojim entuzijazmom i posvećenošću stvorio ne samo inspirativnu muzičku karijeru, već je uz izuzetan rizik ’90-ih učestovao u podizanju rejv kulture, a danas u očuvanju njene autentičnosti.
Do koje je tačke stigao, pokazuje činjenica da je rezident Berghaina i Panorama bara, a zbog svoje muzičke raznovrsnosti sposoban je da podjednako dobro pušta i na jednom i na drugom dance flooru.
„Pokušavam da stvorim atmosferu u kojoj slušalac i ja plovimo između realnosti i sna. Možemo da se prepustimo i vidimo gde će nas to odvesti“, rekao je Zak odgovarajući na pitanja koja mu je postavio ni manje ni više nego Jeff Mills.
Težnja da očuva autentičnost rejv kulture ogleda se, između ostalog, i u tome što publici poručuje da tokom nastupa ne koriste mobilne telefone, ne snimaju, ne fotografišu, već jednostavno uživaju u muzici i trenutku. Svi znamo da atmosfera u klubovima prečesto nije takva, ma koja muzika da ide i ma koliko ugledan klub bio. U ovom tekstu Zak zastupa „Enjoy Right Now“ ideju i deli svoja razmišljanja o prevelikom korišćenju telefona na plesnim podijumima.
Zakovo Fejsbuk blago
Fejsbuk nalog DVS1 je kao neko obavezno štivo za ljude koji uživaju u njegovoj muzici, idu na nastupe i prate njegove projekte. Njegovi omiljeni izrazi kada ljude poziva na žurke su „Dress to sweat“, „Take Monday off“ (zbog maratonskih žurki u Berghainu), ili „No promises… Just an experience. Come early and stay late!!“.
Pozivao je u svom postovima na berlinske proteste „Space of Urgency“, nervirao se zbog homofobičnih komentara na poster Berghaina, odavao počast preminulim kolegama, pozivao ljude da potpišu peticiju za puštanje iz zatvora palestinske izvođačice Same’ Abdulhadi, pisao o ubistvu Georga Floyda, represiji i nasilju, ukazivao na zatvaranje klubova poput DUDE u Milanu ili Concrete u Parizu, pisao o „Rejv revoluciji“ u Gruziji, pokretu „Black Lives Matter“ – ili ukratko, o svemu što je u tom trenutku alarmantno na sceni i u društvu.
The Devious One
Digresija, Jeff Mills je nedavno pokrenuo svoj onlajn magazin „The Escape Velocity“. DVS1 mu je dao intervju, a i pitanja i odgovori su čista filozofija. Jedino jednostavno pitanje je bilo šta predstavlja „DVS1“. Saznali smo da je to skraćeno od „The Devious One“, što je nadimak koji je Zaku dao jedan prijatelj.
„Na mnogim mestima širom sveta ovo nije jasno prevedeno. Devious, u kontekstu koji sam zamišljao i koristio kada mi je dat nadimak, proizašao je iz devijacije, a ne od toga da je neko prevrtljiv, lukav. Nisam želeo da nadimak ima negativno značenje, pa sam ga protumačio kao nešto što nikada ne ide pravolinijski, odnosno, uvek odstupa od norme. Prihvatio sam da imam alter ego“, rekao je.
Šta znači odstupati od norme i ne ići pravolinijski Zak Khutoretsky vrlo dobro zna.
Koreni, Clockworks i „Black Russian“
„Moj život je avantura“, među prvim je rečenicama kojim Zak započinje svoju priču u sada već kultnom dokumentarcu ORIGINS: DVS1 Resident Advisora. Njegovi roditelji su emigirali iz Sankt Peterburga u Mineapolis. Buntovništvo, tuče, upadanje u nevolje, izbacivanje iz škole obeležili su njegovo odrastanje, uz neizbežnu muziku i DJ-ing, s kojim je došao u kontakt sa 15 godina, uskačući pravo u američku Midwest rave scenu. Tehno je stigao iz Detroita, haus iz Čikaga, hardkor iz Milvokija, a hard acid iz njegovog Mineapolisa.
Sa 18 je počeo da organizuje andergraund žurke u velikim napuštenim magacinima, novcem od dilovanja LSD-a, za šta je kasnije bio u zatvoru. „To je bila moja lekcija“, kaže Zak i priča kako je nadalje nastavio da organizuje žurke, ali legalnim novcem i svojim prvim sound systemom.
Jedna od prvih takvih žurki je „Resurrection“, kojoj je prisustvovalo oko 3.000 ljudi, a dat joj je ovaj simboličan naziv i zbog problematične prošlosti iz koje je Zak izašao. Sa 30 godina je otvorio klub „Foundation“ u Mineapolisu, koji je radio kratko, ali su u njemu puštali giganti poput DJ Rolanda, Jeffa Millsa i Larry Hearda.
Njegovo organizovanje žurki preraslo je u osnivanje promoterske kompanije HUSH Productions, koja je stekla reputaciju širom zemlje zbog svoje jedinstvene atmosfere i Zakovog ozvučenja, pa je Mineapolis postao nezaobilazna stanica za kvalitetne žurke.
Potom se konačno fokusirao na stvaranje muzike uz svoj HUSH Sound i HUSH Studios, a tačka preokreta je svakako bila kada ga je Ben Klock čuo kako pušta, nakon čega je 2009. godine DVS1 predstavljen na Benovoj etiketi Klockworks, EP-jem „Klockworks 05“. Osim Benovog značaja za njegovu karijeru, ističe i Derricka Maya kao svog mentora u ranijim danima.
EP „Klockworks 13“ iz 2014. iznedrio je pesmu „Black Russian“, Zakov zaštitni znak.
Svoj lejbl HUSH Records osnovao je 2011, a 2013. podlejbl Mistress Recordings, predstavljajući na njemu raznovrsnu paletu izvođača ili, kako sam kaže, „haus, tehno i sve između“.
Od svih pesama koje je stvorio do sada, kaže da je naviše povezan sa Evolve, koja je, u trenutku kad je objavljena (2011), prikazivala njegov „tehno stil“ i bila prva objavljena na njegovoj etiketi.
Prvi album i stanje sna
Zakov prvi album se zove „Beta Sensory Motor Rhythm“ i objavljen je 2020. na Millsovoj etiketi Axis Records. Ceo vajb albuma i vizuali su ambijentalni, meditativni i intrigantni.
Kako je DVS1 objasnio, album proizilazi iz istraživanja u vezi sa snovima, koja je povezao sa slušanjem muzike.
„Čitajući o različitim trenucima i procesima kada smo u stanju sna, otkrio sam referentne tačke. Ceo album, naslovi pesama i priča su izvedeni iz moje interpretacije osećaja koji pokušavam da dostignem puštajući ili slušajući ’tehno’“, rekao je Millsu.
S.O.S. inicijativa
Kao što je spomenuto, DVS1 je jako motivisan da očuva autentičnost rejv kulture i muzičke scene. To jeste sve teže, ali on ne odustaje. Pokrenuo je S.O.S. inicijativu (Support. Organize. Sustain.) 2019. godine, s ciljem da organizuje panel diskusije i seminare na temu problema i izazova s kojima se suočava zajednica elektronske muzike.
U jednom od postova, Zak je napisao: „Tokom poslednjih 30 godina, naša muzička scena je postala više stvar zabave, a mnogo manje umetnosti i revolucije. Moramo se setiti da su mnogi od starijih izvođača i pristalica bili revolucionari, ne samo u muzici/umetnosti/kreativnosti, već i u podizanju svojih glasova. Brzo smo zaboravili odakle dolazi muzika, šta ona znači mnogim posetiocima žurki i šta je sve bilo potrebno da bismo bili bezbedni u našim zajednicama“.
S ovim stavom može da se referiše i još jedan koji je izneo u intervjuu za DJ Mag: „U poslednje vreme previše je fokus na tome da su DJ-evi kao rok zvezde. Postali su kao božanstva, i postaje sve gore, umesto da fokus bude na muzici“.
Wall of Sound
„Zaboravite na DJ-eve i fokusirajte čistu energiju na muziku koja dolazi iz zvučnika“, poručuje nam DVS1 kroz svoj koncept događaja Wall of Sound. Ideja ovog eksperimentalnog projekta je da DJ-evi budu stavljeni po strani i „zamenjeni“ sound systemom postavljenim preko celog zida, uz potpuni fokus na muzici. Od prvog izdanja 2015, deo ovih žurki bili su nezaobilazni Jeff Mills, zatim Oscar Mulero, Blawan, Helena Hauff, Serge, Dasha Rush, a 2017. Wall of Sound je održan i na Amsterdam Dance Event-u.
View this post on Instagram
Nakon Wall of Sound žurke u Roterdamu 2018, Zak je napisao sledeće: „Estetski smo postigli sve što sam zamislio. Postavljanje DJ-a na desnu stranu, sa pogledom na celu publiku, pružilo nam je povezanost koja nam je bila potrebna, ali je ostavilo prostora za ljude na plesnom podijumu da se fokusiraju na muziku i jedni na druge. Bilo je sjajno pogledati dole i videti ljude koji međusobno komuniciraju umesto da gledaju u DJ-a. Zvučno, stavili smo previše zvučnika u sobu i pokušali da je pretvorimo u nešto novo“.
Zakova ideja je da hedlajneri na ovim žurkama ne budu DJ-evi, već ozvučenje.
Fokus na muzici
Pred nastupe i posle nastupa, Zak i dalje pokazuje uzbuđenje, počastvovanost i zahvalnost kao da nastupa prvi put. Pričamo o klubovima kao što su, naravno, Berghain/Panorama bar, ali i fabric, Printworks, Bassiani, Basement, De School, Institut fuer Zukunft, i mnogi, mnogi drugi, jer se ovaj čovek ne smiruje, već često ima tri nastupa u 30 sati!
Zak retko šeruje pesme, što obično radi uz spomenute „zahvalnice“, a valja proveriti koje trake ovaj old school gospodin bira. Pa evo:
Prince – I Would Die 4 U, Visage – I’m still searching, New Order – Confusion, Depeche Mode – People Are People, Huerco S. – B1. Untitled, ROD – Welcome Back Mama, Anthony Rother – Heaven To Heaven, Debbie Deb – When I Hear Music (Original 12″), Sterac Electronics – Clown.
Od svojih stvari delio je: Lost Myself, Anthony Rother – The World Needs You (DVS1 No Bassline Edit), Coding, The Chase, Marching On, Running.
Ne objavljuje često svoje mikseve, ali je izdvojio ove sa Reaktorovog Katharsisa (tvrđa i industrial strana tehna) i Dekmantela („rare“ haus).
„Nisam samo ’tehno’ DJ, dolazim sa plesnog podijuma i iz svakog kutka dens muzičkog spektra. Cenim i divim se pravim ’majstorima’ koji su došli pre mene“, prizemno ističe Zak.
Komentar jednog DVS1 poštovaoca na Fejsbuku je da je on za tehno ono što je Šekspir u književnosti.
„Dvs1 : Techno = Shakespeare : Literature“
Neizbežno je da od publike dobije nazad ono što joj nesebično pruža. I najbolje od svega je što ćemo imati priliku da ga uskoro slušamo. Dolazi u Beograd 8. aprila na No Sleep festival, u hangar Matrez.
Dress to sweat, come early & stay late!
Tekst: Dijana Babić
